Razgovor:Mihailo Obrenović
| Ovo je stranica za razgovor za raspravu o poboljšanjima na članku Mihailo Obrenović. | |||
|---|---|---|---|
| |||
Pismohrane:
| |||
Neistine!
[uredi kôd]"U jutro 10. lipnja 1868. godine prišli su kneževoj kočiji i ubili ga ispalivši tri revolverska hitca. Policija ih je uhitila i osudila na smrt. Dokumentacija sa suđenja je proglašena državnom tajnom i skrivena je."
Prvo, bio je u šetnji pa niko nije mogao prići nikakvoj kočiji. Drugo, ubice nije policija osudila na smrt nego sud. Treće, Suđenje i ponajmanje dokumentacija sa suđenja nisu nikada proglašeni nikakvom tajnom, ponajmanje su skrivani već je suđenje praćeno od strane tadašnje štampe a odmah po okončanju suđenja, 1868 godine izdatt je zbornik, "Sud ubicama Kneza Mihaila" u dva toma gde su i svi zapisnici sa suđenja predočeni. Inače, reprint te nkjige je izdat dva puta od tada, jedno izdanje imam i ja a može se i na internetu nađi u PDF formatu tako da neću postavljati link ali svako koga iole interesuje može lako naći. Ne razumem potrebu da se takve neistine, a tako lako proverljive, stavljaju u članak.
62.193.155.244 21:33, 26. listopada 2015. (CET)
Tekst je preuzet s bs.wiki [1], pa primjedbe napišite njima ondje.[2] Kubura (razgovor) 07:21, 21. studenog 2015. (CET)
Primedbe napisane i njima kao i autoru clanka na sr. wikipwdiji.
Mada, za iznosenje pausalnih i krajnje netacnih ocena ne vidim opravdanje u tome sto je neki tekst preuzet odnekle, poenta je da svi clanci ovde pretenduju da budu enciklopedijske odrednice a ne prozna dela a bar se sad izvori umnogome mogu proveriti na internetu ako se vec nema vremena ili volje ili mogucnosti dostupa relevantnim fizickim izvorima.
Izvolite link ka PDF izdanju knjige "Sud ubicama kneza Mihaila", objavljenog u dva toma 1868 godine, odmah po okoncanju sudjenja jer je ogromno interesovanje vladalo gde su do detalja objavljeni transkripti sudjenja, izjave, rekonstrukcija samog cina itd, itd sto je daleko od prikrivanja nekih a kamolih svoj dokumenata sa sudjenja.
Deo gde se opisuje atentat istovetan clankom na sr. wikipediji, OK ali i kod vas se u delu o atentatu ponavljaju neistine i netacnosti kao i tamo. U prilogu dajem link ka PDF izdanju knjige "Sud ubicama kneza Mihaila" sa detaljnim transkriptima sudjenja a objavljenoj u dva toma 1868 godine, odah po okoncanju sudjenja sto demantuje navode i ocenu iz clanka da se nesto tako i toliko tajilo i sakrivalo od javnosti te da su dokumentacija sa sudjenja proglasena drzavnom tajnom i da je neko saslusanje obavljeno nabrzaka od strane policije a ponajmanje o nekom ekspresnom streljanju odnosno osudi od strane policije.
Posto ovaj clanak pretenduje da bude ozbiljna enciklopedijska odrednica a ne prozno delo, istine radi treba ispraviti netacnosti i pausalne ocene iznesene u njemu.
https://archive.org/stream/KnezMihailo1/knez%20mihailo%201#page/n7/mode/2up
Obratite paznju da datume sa sudjenja. Sudjenje jeste bilo brzo obavljeno ali daleko od toga da se nesto preko noci radilo, ponajmanje da je policija sama odradjivala. I sam opis atentata, "kocije", "tri hica"...
Znate, problem sa mnogo, cak i previse clanaka na wikipediji sa ovih prostora je u tome sto se kao izvori uzimaju raznorazni clanci objavljeni po kojekakvim novinama ili TV emisijama ili sajtovima i to se plasira kao neka neosporna istina cak i ako vrlo cesto predstavlja samo jedno subjektivno vidjenje ili cak, jos cesce, iskljucivo senzacionalisticko prezentovanje nekog ili neceg a zbog citanosti ili gledanosti ili pokrivanja dnevnopolitickih desavanja.
OK, neko kaze, mozemo i tako ali onda svi ti clanci nemaju nikakvu stvarnu vrednost.
109.245.184.80 16:00, 4. ožujka 2016. (CET)
U clanku takodje navodite "Mihaila je naslijedio njegov rođak Milan Obrenović, sin Miloševog brata Jevrema."
Nije sin vec unuk, Milan Obrenovic je sin Jevremovog sina Miloša Obrenovića (1829 - 1861).
109.245.114.187 21:36, 5. ožujka 2016. (CET)
Balkanski savez
[uredi kôd]U clanku, gde se osvrcete na Balkanski savez, navodite sledece "Knez Mihailo je prvi imao ideju za stvaranje Balkanskog saveza, ali zbog nepovjerenja prema Crnoj Gori i Bugarskoj, do tog saveza nije još došlo." Do saveza nije doslo odnosno do realizacije tog saveza nije doslo zbog smrti knaeza Mihaila a ne zbog nekog nepoverenja a posebno zato sto ti savezi nisu skopljeni.
Prvo je 23.09.1866 na Cetinju skopljen vojni sporazum izmedju knezevina Srbije i Crne Gore o zajednickom radu i delovanju na konacnom oslobodjenju od Turskekoji svojim clanovima i onim sto preciziraju daleko prevazilazi okvire jednog samo vojnog saveza, posebno clan dva koji govori o pridruzenju Crne Gore srpskoj drzavi i priznavanju kneza Mihaila za vladaoca te drzave te clan tri koji govori o statusu knaza Nikome i dinastije Petrovic-Njegos u toj drzavi.
U prilogu dva linka o tom, http://www.in4s.net/index.php/na-danasnji-dan-1866-sklopljen-je-vojni-sporazum-srbije-crne-gore-o-ujedinjenju-srpskih-zemalja/ ali da ne bude samo da je eto, srpski izvor u pitanju, evo i linka do do jednog sajta koji je daleko od toga da je imalo naklonjen Srbima i Srbiji ali gde se, izmedju svega ostalog, govori i o tom Ugovoru i savezu, http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/crna_gora_i_srbija.htm
Dalje, 14.01.1867. u Bukurestu je skopljen ugovor o zajednickoj drzavi Srba i Bugara a jednu natuknicu o tome imate i na hr. wikipediji, znaci, nije srpski izvor https://hr.wikipedia.org/wiki/Bukure%C5%A1tanski_ugovor tako da vasa konstatacija u clanku jednostavno ne stoji.